Жао ми је – Миленко Јосић

ЖАО МИ ЈЕ

 

Жао ми је што сам онај који јесам,

што бистра чистотом кап на длану ми усахла,

што корак поновљен не може бити,

што поглед и речи неизречене у неповрат одлуташе.

Жао ми је што само трње у врту моме […]

У прашини времена – Миленко Јосић

У прашини времена

У прашини времена разобличена суштина лежи,

оно што је било, као безнадежни одјек живота,

све разједињено, у ништа сједињено ничему не тежи,

а што ће бити, само још једна дуга узалудна голгота.

 

Пожелех неки други живот, неки други […]

Сутон – Миленко Јосић

сутон

 

Тражим те скривајући се иза себе,

док упорно свићу тешка јутра,

опет корачам трагом корака свога,

и већ осећам горчину сутра.

 

мучи ме та давно неизречена реч,

што лута по тамном беспућу мом,

као сироче отуђено […]

Киша љубави – Миленко Јосић

киша љубави

 

Из облака капи кише ишетале,

трепавици милој засметале,

на образ се страсно залетале,

обрвице драге подизале,

враголасто вешто окретале,

па весело мене сусретале.

 

А кораци брзи, лаки, поскакују путем, журе,

Неопростиви опрост – Миленко Јосић

Неопростиви опрост

Волео бих чути од оних што опрост великодушно дају,

зверској нарави што у неразуму ходи,

зашто у сусрет крвавој чељусти кроче и праштају,

да и то гази неман што у крви се роди.

 

Може ли се опростити па без […]

Ја хоћу човеком бити – Миленко Јосић

 

JА ХОЋУ ЧОВЕКОМ БИТИ

*

Jа хоћу човеком бити,

па мислити,

па мисао у реч преточити,

а онда рећи, и собом дело учинити.

 

Па чврсто пред себе стати,

и бранити,

светост стопе на планинској стази,

[…]

Земља без снова – Миленко Јосић

ЗЕМЉА БЕЗ СНОВА

 

Лаган месец тихо плови,

рађају се дечји снови,

чаролијом кроз свет бајке,

док их грле снови мајке.

 

Ал тад дођу неки људи,

што имају уске груди,

неки људи тако звани,

нечовештвом затровани.

 

ископају мрачну јаму,

па звездану ноћ у таму,

суноврате у страх снове,

све у […]

Јесам ли човек – Миленко Јосић

 

ЈЕСАМ ЛИ ЧОВЕК

 

питање тешко самном лута,

жељно у крику да се роди,

и бива на сред свакога пута,

јер неминовно му сваки води.

 

однекуд незнано извире чудно,

[…]

Узалудни снови – Миленко Јосић

Узалудни снови

Копао сам земљу родну,

што мојим плућима је дисала,

дубоко за темеље човекове,

а она на вечиту жељу је мирисала.

 

Од праха речи предака наших,

што опстајаху кроз векове,

април 27th, 2018 | Tags: , , | Category: ИМПРЕСИВНЕ, МИСАОНЕ ПЕСМЕ, МИЛЕНКО ЈОСИЋ | Leave a comment

Неникли цветови – Миленко Јосић

 

 

НЕНИКЛИ ЦВЕТОВИ

* * *

Ти нерођен оста роде мој,

неста безимен у вечни нетраг,

да неће дан угледати осмех твој,

сведочи паклене звери крвави траг.

*

Непољубљено оде чедо моје,

април 24th, 2018 | Tags: , , | Category: МИЛЕНКО ЈОСИЋ, ОСТАЛЕ ПЕСМЕ | Leave a comment