Žao mi je – Milenko Josić

ŽAO MI JE

 

Žao mi je što sam onaj koji jesam,

što bistra čistotom kap na dlanu mi usahla,

što korak ponovljen ne može biti,

što pogled i reči neizrečene u nepovrat odlutaše.

Žao mi je što samo trnje u vrtu mome […]

U prašini vremena – Milenko Josić

U prašini vremena

U prašini vremena razobličena suština leži,

ono što je bilo, kao beznadežni odjek života,

sve razjedinjeno, u ništa sjedinjeno ničemu ne teži,

a što će biti, samo još jedna duga uzaludna golgota.

 

Poželeh neki drugi život, neki drugi […]

Suton – Milenko Josić

suton

 

Tražim te skrivajući se iza sebe,

dok uporno sviću teška jutra,

opet koračam tragom koraka svoga,

i već osećam gorčinu sutra.

 

muči me ta davno neizrečena reč,

što luta po tamnom bespuću mom,

kao siroče otuđeno […]

Kiša ljubavi – Milenko Josić

kiša ljubavi

 

Iz oblaka kapi kiše išetale,

trepavici miloj zasmetale,

na obraz se strasno zaletale,

obrvice drage podizale,

vragolasto vešto okretale,

pa veselo mene susretale.

 

A koraci brzi, laki, poskakuju putem, žure,

Neoprostivi oprost – Milenko Josić

Neoprostivi oprost

Voleo bih čuti od onih što oprost velikodušno daju,

zverskoj naravi što u nerazumu hodi,

zašto u susret krvavoj čeljusti kroče i praštaju,

da i to gazi neman što u krvi se rodi.

 

Može li se oprostiti pa bez […]

Ja hoću čovekom biti – Milenko Josić

 

JA HOĆU ČOVEKOM BITI

*

Ja hoću čovekom biti,

pa misliti,

pa misao u reč pretočiti,

a onda reći, i sobom delo učiniti.

 

Pa čvrsto pred sebe stati,

i braniti,

svetost stope na planinskoj stazi,

[…]

Zemlja bez snova – Milenko Josić

ZEMLJA BEZ SNOVA

 

Lagan mesec tiho plovi,

rađaju se dečji snovi,

čarolijom kroz svet bajke,

dok ih grle snovi majke.

 

Al tad dođu neki ljudi,

što imaju uske grudi,

neki ljudi tako zvani,

nečoveštvom zatrovani.

 

iskopaju mračnu jamu,

pa zvezdanu noć u tamu,

sunovrate u strah snove,

sve u […]

Jesam li čovek – Milenko Josić

 

JESAM LI ČOVEK

 

pitanje teško samnom luta,

željno u kriku da se rodi,

i biva na sred svakoga puta,

jer neminovno mu svaki vodi.

 

odnekud neznano izvire čudno,

[…]

Uzaludni snovi – Milenko Josić

Uzaludni snovi

Kopao sam zemlju rodnu,

što mojim plućima je disala,

duboko za temelje čovekove,

a ona na večitu želju je mirisala.

 

Od praha reči predaka naših,

što opstajahu kroz vekove,

april 27th, 2018 | Tags: , , | Category: IMPRESIVNE, MISAONE PESME, MILENKO JOSIĆ | Leave a comment

Nenikli cvetovi – Milenko Josić

 

 

NENIKLI CVETOVI

* * *

Ti nerođen osta rode moj,

nesta bezimen u večni netrag,

da neće dan ugledati osmeh tvoj,

svedoči paklene zveri krvavi trag.

*

Nepoljubljeno ode čedo moje,

april 24th, 2018 | Tags: , , | Category: MILENKO JOSIĆ, OSTALE PESME | Leave a comment