Neveni – Jasmin Ademović

 

NEVENI (Akrostih Njoj)

Nemir otera i otkloni tugu Eksplozija osećanja kreira dugu. Veličina njena ne može da se meri Erupcija umiljatosti granice pomeri! Nadahnuće moje samo ona hrani Apsolutno uvek, celim bićem brani.

Ademović R. Jasmin

Subotica, septembra 2018.

Posvećeno mojoj najvećoj ljubavi, Gluhović […]

Moć jesenje večeri – Jasmin Ademović

 

MOĆ JESENJE VEČERI

Jutarnje je sivilo odbijalo na tužan način, kišni oblaci bili su mi pogrešan začin… Neprijatelja videh i u tmurnom nebu, trošna kuća, oronuli kamin… kosti zebu…

Osećaj nespokoja prostruji kroz telo… Lišće, zlatno i smeđe, utonulo u beskraj. Zalazak sunca proguta usamljeno selo. Barem da […]

Ep o sunovratu – Jasmin Ademović

 

EP O SUNOVRATU

Nastupilo neko doba vrlo tužno, što bilo je sveto, sada je ružno… Svuda oko nas razvrat, nemoral i blud…! Spremite se dobro… strašni nas čeka sud.

Ruše se domovi, udara brat na brata… Padaju mostovi istine, laži otvaramo vrata. Srcima zavladaše neke sile mračne… Gorke […]

Mati – Jasmin Ademović

 

MATI

Žar što odbija prestati da gori, utočište od tuge koja neprekidno mori. Kada sve tutnji, na sve strane puca, lepota čiste duše, nežno srce kuca…

Večiti drugar kao dar od Boga, zaštitnik uzburkanog života moga! Potpuno sam siguran i to nije kliše, Tvojim se imenom sreća […]

Kuća Ademovića – Jasmin Ademović

 

KUĆA ADEMOVIĆA

Snežni vrhovi Šare, graciozni… Vukovi u daljini zavijaju. Niže tamo, tik pokraj Bistrice, kraj carskoga Prizrena, selo Gornje Ljubinje. Istrajan narod se odgajao vekovima… Čast i poštenje, gradili kroz vreme!

Ljudi čistoga srca, ali preke naravi, kivni na nepravdu, plemeniti…! Ratnici kroz život koji nikad ne […]

Žao mi je – Milenko Josić

ŽAO MI JE

 

Žao mi je što sam onaj koji jesam,

što bistra čistotom kap na dlanu mi usahla,

što korak ponovljen ne može biti,

što pogled i reči neizrečene u nepovrat odlutaše.

Žao mi je što samo trnje u vrtu mome […]

U prašini vremena – Milenko Josić

U prašini vremena

U prašini vremena razobličena suština leži,

ono što je bilo, kao beznadežni odjek života,

sve razjedinjeno, u ništa sjedinjeno ničemu ne teži,

a što će biti, samo još jedna duga uzaludna golgota.

 

Poželeh neki drugi život, neki drugi […]

Suton – Milenko Josić

suton

 

Tražim te skrivajući se iza sebe,

dok uporno sviću teška jutra,

opet koračam tragom koraka svoga,

i već osećam gorčinu sutra.

 

muči me ta davno neizrečena reč,

što luta po tamnom bespuću mom,

kao siroče otuđeno […]

Kiša ljubavi – Milenko Josić

kiša ljubavi

 

Iz oblaka kapi kiše išetale,

trepavici miloj zasmetale,

na obraz se strasno zaletale,

obrvice drage podizale,

vragolasto vešto okretale,

pa veselo mene susretale.

 

A koraci brzi, laki, poskakuju putem, žure,

Neoprostivi oprost – Milenko Josić

Neoprostivi oprost

Voleo bih čuti od onih što oprost velikodušno daju,

zverskoj naravi što u nerazumu hodi,

zašto u susret krvavoj čeljusti kroče i praštaju,

da i to gazi neman što u krvi se rodi.

 

Može li se oprostiti pa bez […]