ПОСЛЕДЊА ПЕСМА …ТЕБИ
*
ИЗВИНИ… Нисам желела ту искру у себи… И нисам јој отворила кад је куцала…. Некако се провукла… И ушла. Безобразница! Увек нађе пут и не пита!
Шетала је мојим срцем… па сам те ВОЛЕЛА… Од главе до пете… Споља и изнутра… […]
|
||||
ПОСЛЕДЊА ПЕСМА …ТЕБИ * ИЗВИНИ… Нисам желела ту искру у себи… И нисам јој отворила кад је куцала…. Некако се провукла… И ушла. Безобразница! Увек нађе пут и не пита! Шетала је мојим срцем… па сам те ВОЛЕЛА… Од главе до пете… Споља и изнутра… […]
МАЛИ ПРИНЦ… Читали смо „Малог принца“ у њедрима из Сахаре, заљубљени у тог клинца к’о у неке приче старе! Дошао је из свемира са планете звезде сјајне. Пун питања и немира к’о из неке чудне тајне. Причао је сан о ружи, дивној, што га увек чека, […]
НЕ ЖУРИМ…. * Свакога дана иста се будим, исти поглед, и жеље, и људи исти,… Ипак, помало себи се чудим, нешто се мења на мојој листи… Не видим. Осећам крила нека, плаво небо се спустило ниже… Чудна осећања носи река која из мога срца стиже… […]
ПОКАЗАЋУ… НИСАМ МАЛА…
Цело јутро кућу спремам, хоћу да се она злати, нека мисле да ја дремам, показаћу мами, тати…
Купатило цело блиста, плочице и када чиста… У ходнику […]
ТЕТКА * Татина сестра – моја тетка, дочара Божић сваког петка, она је дух за наше жеље, са њом је увек право весеље.
Пошто сам ја теткино луче мени на поклон следи куче!
БAКИНА СЛИКА Дуго гледам једну слику… Видим себе у том лику… Пресликана црта свака, имам очи као бака! Непослушне локне њене, расуле се око главе… Красе лице ове жене, лепршаве, смеђе – плаве, … Зелене јој очи снене, видим такве и код мене… […]
БАКА… Много волим своју баку, сваку њену седу длаку… Волим нежне, меке руке које грле све унуке! Њено лице пуно бора, избраздано од умора, неким сјајем блиста нама и храни нас са причама! Очи јој се сјајем злате, питоме и умиљате, и често нас […]
ХОЋУ ДА НАМ КМЕЧИ * Мама, тата, ја и птица… Каква је то породица?! Фали ми да нисам сама мали члан у пеленама! Нема везе – бата, сека, само да је беба нека, па да пусти коју сузу кад је уштинем за гузу! […]
МАЈЧИНА ЧАРОЛИЈА Стоји мама крај узглавља, на чело ми усну ставља… Па ми косу руком глади… као вила све то ради… Шапатом ми дражи лице: „ Очи моје сањалице“, … Затим љуби врх носића, онда десет ми прстића! Под јорган се мој увуче, па […]
КАД БИ… У глави ми увек збрка, као хорор, ужас, страва… Тресе ме ко струја фрка! Због два ока небоплава… Кад га сретнем, сва устрептим… Сва од пене и немира! Погледам га, па полетим! […] |
Poseta sajtu Users Today : 12 Users Last 30 days : 269 Users This Year : 3008 Views Today : 14 Views Last 30 days : 355 Views This Year : 4837 Total views : 3490530 Who's Online : 0 Powered By WPS Visitor Counter |
|||
Copyright © 2013.-2020. - Сва права задржана Powered by WordPress & Atahualpa |