ТЕБЕ ОВДЕ НЕМА ВИШЕ
Веруј ми кад кажем да јутро мирише,
да плави споменак сличи твоме оку.
И да све буја после летње кише,
иако тебе овде нема више …
Поткровље наше, тако је тужно.
На окну одзвањају капи топле кише,
распремљена постеља на тебе мирише,
иако тебе овде нема више …
Још увек верујем да ћеш ми доћи.
Да топлином својом попуниш празнину.
Цвеће у вазни поново је свело,
а ја не могу да прихватм истину..
Скоро ће зора, нови дан се спрема.
Чини се да и јутро на тебе мирише.
И све је исто као некада,
иако тебе, овде нема више …
*
Leave a Reply