У ДОСЛУХУ
.
Пребирам бадеме,
и оно што је горко,
оно што ме будном држи.
Прамен мисли
од чела одвајам.
Реч закрабуљена у ћутњу
полако пада
у земљана уста.
Нешто би ту плакало,
нека ноћна воља
са упалих образа мрака
намеће сузе.
Упрежем сан.
Зауздавам.
Ослушкујем даљину
озвучену корацима.
Улазим ти у траг речи
у потрази
за мрвом светла.
Без иједног крика
заривам трн
у своје срце.
У дослуху је
са ружом.
Leave a Reply