У прашини времена – Миленко Јосић

У прашини времена

:roll:

У прашини времена разобличена суштина лежи,

оно што је било, као безнадежни одјек живота,

све разједињено, у ништа сједињено ничему не тежи,

а што ће бити, само још једна дуга узалудна голгота.

 

Пожелех неки други живот, неки други свет,

у потрази за љубављу док лутала моја је сен,

ал већ је касно у сумраку нестаје цвет,

ветрови мирис однеше, све гаси временски трен.

 

Док питам се шта сам ту, баш на овом кораку хтео,

поглед очију лута изван слика сујетног ума,

испред празнина стоји као да ништа нисам пожелео,

само тишина незнаног пустог космичког друма.

 

Једини одговор што стиже јесте дубока и немерљива бол сама,

као награда што сам тако простодушно веровао,

у необјашњиву даљину што измиче док грли је тама,

у неповратно промашену реч на извору што си ми дао.

 

Опхрван неразјашњивом кривицом за грех праоца мога,

живим ту патњу у изгубљености и лутању,

и ништа не могу учинити за заштитника свога,

јер не рече како изменити нужно ми постављену путању.

У очајању бежим у ван временске просторе,

јер љубав  без човека је изгубила смисао,

и сва сећања у мутним дубинама исто зборе,

да на превару и кроз лажи само сам површински дисао.

 

А где се смисао крије, ни то ми више битно није,

јер осећање свако ко пустињак сам заборавио,

у сукобу са животом битку неславно изгубио,

и собом сам питање и одговор на крају поништио. 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: