УКРАДЕНА ЉУБАВ
Корака ехо
само мој се чује
улица пуста
празна клупа ту је
прошлости слике
мисли ми нижу
времена далека
сад тако су близу.
Осећања се буде
суза у оку
отварам писмо
и рану дубоку
иза облака месец
се сакрио жути
на јесење кише
душа ми слути.
Украдена љубав
изгубљена нада
раздвојила је судба
два срца млада
све што заволех
је однела река
дал срешће се опет
два срца далека.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply