УМОРНА ЈЕ ДУША МОЈА
Уморна је душа моја
болесна са мислима грешним
што је муче и у огањ вуку
с,оковима и бременима тешким.
Уморна је душа моја
поседнута страшћу у понор пада
у мрачне дубине је вир вуче
и нестаје љубав и умире нада.
Уморна је душа моја
омотана грехом, учаурена јечи
скамењеног срца и искварених мисли
израњавану душу, само љубав лечи.
Уморна је душа моја
а ја не видим да јој треба лека
него је мучим, лекара не тражим
мислим почећу сутра, знам, Бог ће да чека.
Уморна је душа моја
гладна и жедна, у пустији лежи
и отворена рана, пече је и кида
а опроштај ће бити, све тежи и тежи.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply