“ Универзум „ – аудио – Слободан Петров
.
1. УНИВЕРЗУМ 
.
Седим сам у празној соби,
замишљен.
У руци чаша црвеног вина.
Сатима и данима
мисли ми лутају,
морима, пропланцима,
где смо проводили
сретне и безбрижне дане.
Ветрови нам мрсили косе,
смех и радост се ширила
на све стране света,
шаљући наду за спас,
спас земље од катаклизме.
Дим, отрови, пластика,
обавијају као бршљен земљу,
шире свој отров,
и улазе као рак
у све поре …
Народе пробуди се.
Човече учини толико
да чуваш и не загадиш средину
твога ореола.
Тако ћеш сачувати
Универзум,
Од себе,
Себе потенцијалног загађивача.
Отвори се прозор
И лахор ме помилује.
Веруј, има наде…
18.06.2012 Суботица
Слободан Петров
Leave a Reply