УСАМЉЕНА СРЦА
–
Два наша усамљена срца
са једним погледом се срела
са једним додиром пожелела
с душама заувек заволела.
–
Ал судба није нама дала
да наше душе буду једно
руке су твоје другом дали
узели све што ми је вредно.
–
Још тражим твоје трагове у песку
све теже носим ову рану тешку
и киша хладна с душом тихо плаче
а бол у срцу притиска све јаче.
–
И молим Бога да ми да још снаге
да заборавим све успомене драге
што нисам смого снаге да издржим
да борим се за тебе и руке ти држим.
–
Да борим се за тебе и руке ти држим.
–
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply