Усамљена срца – Станчевић Сретен

УСАМЉЕНА СРЦА

Два наша усамљена срца

са једним погледом се срела

са једним додиром пожелела

с душама заувек заволела.

Ал судба није нама дала

да наше душе буду једно

руке су твоје другом дали

узели све што ми је вредно.

Још тражим твоје трагове у песку

све теже носим ову рану тешку

и киша хладна с душом тихо плаче

а бол у срцу притиска све јаче.

И молим Бога да ми да још снаге

да заборавим све успомене драге

што нисам смого снаге да издржим

да борим се за тебе и руке ти држим.

Да борим се за тебе и руке ти држим.

(Сретен Станчевић)

 

 

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>