Utamničeni stihovi – Natalija Janić

 

UTAMNIČENI STIHOVI

*

Utamničila sam stihove,

lancima okovala pesmu

sazrelu, da se otkine sa duše.

Razdevičila porodičnu sliku,

okrećući naopako kaleidoskop

starih dobro čuvanih,

meni dragih slika.

Pojavljuju se nestvarni

iskrivljeni, groteskni likovi.

Ne prepoznajem ih.

Ne znam šta bih s njima,

a ne mogu ni bez njih.

Ostajem bez reči.

Ja – brbljiva do mane.

Sada ćutim.

Zamukle su moje pesme.

Plačem. Čistim dušu.

Nisam kriva – mislim.

Nisam ni bez krivice –

konstatujem.

Možda sam mogla

da spasim nešto

što se spasti dalo,

ali protiv Božje volje se

ne može.

Ako rastamničim pesmu

boleće me.

Ako je ostavim okovanu

patiće ona.

Ja već patim,

I spremna sam

da platim račun,

ali život smešeći se

kaže – sve je gratis!

Kuća časti!

*

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: