Узалудни снови – Миленко Јосић

      

Узалудни снови

:roll:

Копао сам земљу родну,

што мојим плућима је дисала,

дубоко за темеље човекове,

а она на вечиту жељу је мирисала.

 

Од праха речи предака наших,

што опстајаху кроз векове,

стремећи чистом плаветнилу небеском,

ја зидао сам висине човекове.

 

Наду сам упорно ходом пратио,

што вечито ствара хоризонте нове,

и све сам даљине у срце сместио,

градећи непрегледне ширине човекове.

 

Кренуо сам у неко сунчано јутро,

чврсто верујући у дух и смисао,

ал сваки сутон носио је и мене,

гасећи једну по једну мисао.

 

А слободу пригрлити сам хтео,

не слутећи да свога ума сам роб,

 себи сам животом тамницу градио, 

јер самообмана човекова је коб.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: