Uzaludni snovi – Milenko Josić

      

Uzaludni snovi

:roll:

Kopao sam zemlju rodnu,

što mojim plućima je disala,

duboko za temelje čovekove,

a ona na večitu želju je mirisala.

 

Od praha reči predaka naših,

što opstajahu kroz vekove,

stremeći čistom plavetnilu nebeskom,

ja zidao sam visine čovekove.

 

Nadu sam uporno hodom pratio,

što večito stvara horizonte nove,

i sve sam daljine u srce smestio,

gradeći nepregledne širine čovekove.

 

Krenuo sam u neko sunčano jutro,

čvrsto verujući u duh i smisao,

al svaki suton nosio je i mene,

gaseći jednu po jednu misao.

 

A slobodu prigrliti sam hteo,

ne sluteći da svoga uma sam rob,

 sebi sam životom tamnicu gradio, 

jer samoobmana čovekova je kob.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

18total visits,4visits today

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: