Verujem – Natalija Janić

*

 VERUJEM

 

Osećam oluju.

Mišići se zatežu

kao strune violine

koje nevešti svirač

priteže do pucanja.

 

Tetive spremne

da odapnu strele.

U očima gomilaju se oblaci.

Tek što neće kiša.

 

Osećam oluju.

Vazduh se oko mene komeša,

vetar mi mrsi kosu

do bola,

a bol moja

neizrečena

lagano se pretvara

u nemoćan bes.

 

Osećam oluju,

luduju damari,

čujem huk orkana –

to se u mojoj duši

bes sa nemoćju bori;

za krv moje krvi

za oko moga oka

za srce moga srca.

Oluja pristiže.

Huči, urla, vrišti,

njišti kao ranjeni konj

koga treba ustreliti,

jer ga više niko

ne može jahati.

 

Oluja uzima svoj danak.

Izgubljene iluzije,

volja  u parčićima

promenljivo se spaja

u čudne slagalice.

Nasmeših se od muke

utešnoj izreci –

„Nada umire poslednja“!

Ne, ja neću

da ona umre!

Ja ću da se nadam,

da u to verujem…

Da verujem…

Verujem…

*

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Verujem - Natalija Janić, 5.0 out of 5 based on 1 rating

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: