ВОЛИМ
Волим твој сетни поглед,
волим твој тихи уздах,
волим твоје ћутање,
волим и знам да волиш,
сетно као песма славуја
тихо као поветарац,
мирно као дан у смирају
дубоко као шкољка на дну мора.
Зарони у морске дубине,
али не отварај шкољку,
пробудићеш је из зачараног сна,
и више неће бити тишине,
море ће се узбуркати,
и остаће само уздах и сета за тајнама љубави.
(Татјана Драгичевић Радичевић)
Leave a Reply