ВРАНА И СИР
Дочепа се врана
сира једног дана
на грану се смјести
жели га појести.
Све то видје лија
у очима јој сија –
како би да се слади,
умире већ од глади.
Па, лукаво вели
чути глас јој жели,
јер пјевати тако
не зна боме свако.
Врана пјеват стаде,
сир јој доље паде.
Лија истог трена
узе врани плијена.
*
Leave a Reply