ЗА ТЕБЕ ДИШЕМ
Тебе да угледао нисам
и два смеђа ока твоја
не би овај стих био писан
и не би никада била моја.
Не бих видео тај осмех
ни мирис дуге косе твоје
да тада ја урезао нисам
твоје име у срце моје.
Са чиме да захвалим Богу
за очи што сјаје за мене
и љубав у хиљаде боја
само додиром усне њене.
За две душе малене
коју љубав наша роди
за радост коју су донеле
и свему што к љубави води.
За двадесет дугих лета
и једно срце што куца у нама
за љубав у једно сливена
две душе једнога плама.
Захваљујем с римама овим
и с љубављу с којом пишем
без тебе љубав не постоји
и не бих могао да дишем.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply