Жао ми је – Миленко Јосић

ЖАО МИ ЈЕ

 

Жао ми је што сам онај који јесам,

што бистра чистотом кап на длану ми усахла,

што корак поновљен не може бити,

што поглед и речи неизречене у неповрат одлуташе.

Жао ми је што само трње у врту моме расте,

што изгубљен пронађох себе у вртлогу,

што ланци умом звекећу,

и сваки зрачак у мрклој тами нестаје,

 што многе сузе залеђене стоје,

јер Сунца није било у данима мучним.

И како дођох ту кад иза стопа мојих нема?

И куда ићи кад испред празнина стоји?

Спутаних мисли роб још само бол осетити може,

и смртну рану волети јер она спасење носи.

 

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: