Žao mi je – Milenko Josić

ŽAO MI JE

 

Žao mi je što sam onaj koji jesam,

što bistra čistotom kap na dlanu mi usahla,

što korak ponovljen ne može biti,

što pogled i reči neizrečene u nepovrat odlutaše.

Žao mi je što samo trnje u vrtu mome raste,

što izgubljen pronađoh sebe u vrtlogu,

što lanci umom zvekeću,

i svaki zračak u mrkloj tami nestaje,

 što mnoge suze zaleđene stoje,

jer Sunca nije bilo u danima mučnim.

I kako dođoh tu kad iza stopa mojih nema?

I kuda ići kad ispred praznina stoji?

Sputanih misli rob još samo bol osetiti može,

i smrtnu ranu voleti jer ona spasenje nosi.

 

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

409total visits,1visits today

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: