ЖРТВА
Погледах у небо и угледах јато белих птица
Што крилима својим сребрне облаке секу
И замолих сунце да не упече им крила мека
И ветар благи да их нежно спусти уз кристалну реку.
Тада спустих свој поглед мало ниже ка југу
И опазих немили пламен што иза модрих планина куја
Прождирући једре шуме оста само пепео сиви
Што оплемени сироту земљу за нови живот што ће да буја.
Поглед ми скрете лево и спустих га подоста ниже
И скамени се срце моје од језивог призора тога
Зверови љути бело јагње режући кидају и вуку
а невину крв младунци халапљиво лижу са мајчиних нога.
Страшан се крик тада у мојој души разли
Видећ да учинити ништа не могу ја сада
И бујица сузна ми замути бистрину ока мога
О зашто, зашто невина крв тако мора да страда.
Свака је твар кроз грех Адамов у грех пала
И немиле слике и догађаји зауставити се сада не могу
Ал највећу жртву коју Христ због свих нас даде
Захвали уз покајну молитву милостивом Богу.
И зато обриши сузе са твог сузног лица сада
Јер како је писано , тако заиста мора бити
Ал веома брзо, обећање и утеха стиће
И у наручје Божје Христ ће све невине свити.
И док ми јецаји тешки раздиру душу и срце
Зачух благ одјек у мислима својим
Не плачи сине јер Ја и због тебе страдах
да откупим твој живот са животом Мојим.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply