Жртва – Сретен Станчевић

ЖРТВА

 

Погледах у небо и угледах јато белих птица

Што крилима својим сребрне облаке секу

И замолих сунце да не упече им крила мека

И ветар благи да их нежно спусти уз кристалну реку.

 

Тада спустих свој поглед мало ниже ка југу

И опазих немили пламен што иза модрих планина куја

Прождирући  једре шуме оста само пепео сиви

Што оплемени сироту земљу за нови живот што ће да буја.

 

Поглед ми скрете лево и спустих га подоста ниже

И скамени се срце моје од језивог призора тога

Зверови  љути бело јагње  режући  кидају и вуку

а невину крв  младунци халапљиво лижу са мајчиних нога.

 

Страшан се крик тада у мојој души разли

Видећ да учинити ништа не могу ја сада

И бујица сузна ми замути бистрину ока мога

О зашто, зашто невина крв тако мора да страда.

 

Свака је твар кроз грех Адамов у грех пала

И немиле слике и догађаји зауставити се сада не могу

Ал највећу жртву коју Христ због свих нас даде

Захвали уз покајну молитву милостивом Богу.

 

И зато обриши сузе са твог сузног лица сада

Јер како је писано , тако заиста мора бити

Ал веома брзо, обећање и утеха стиће

И у наручје Божје Христ ће све невине свити.

 

И док ми јецаји тешки раздиру душу и срце

Зачух благ одјек у мислима својим

Не плачи сине јер Ја и због тебе страдах

да откупим твој живот са животом Мојим.

 

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>