А живот пролази неумитно – Дивна Лулић Јовчић
А ЖИВОТ ПРОЛАЗИ НЕУМИТНО
Заплетемо се у срца хтењима,
у поверењима и неповерењима,
трошимо снагу немилице
не би ли спознали право лице
оног у ког смо до јуче се клели,
а сада се у сумњама сплели
Па нам све изгледа обично, ситно…
А живот пролази неумитно…
И џабе нам све недоумице,
и крупне ствари, па и ситнице,
и ко је у криву, и ко је у праву,
када све иде ка забораву.
Како може да се преброди
то што се на равнодушност своди
све што је некада било битно?
А живот пролази неумитно…
Чекања дуга су ме заморила
и да се не бих у чемер претворила,
хоћу да волим, јер таква трајем,
да добијам барем колико дајем,
и да се смејем грленим смехом,
да одзвања свемир његовим ехом!
Све што ме усправља желим под хитно,
јер живот пролази неумитно!
Препоруке
|
Leave a Reply