Ако одеш из Сомбора – Теодора Зорић

АКО ОДЕШ ИЗ СОМБОРА

 

Кад одеш у било који град,

путем вољним

ил’ само тако,

а ни у један град

који не знаш

се не иде лако.

Отићи ћеш огрнут

зеленим плаштом

са круном на глави

и са тамбурицом у руци

што Сомбор краљевски слави.

Понећеш Сомбор

у своме оку

и желећеш негде

у своме срцу

да можда крадом

сусретнеш Ленку.

 

Јер, Боже мој,

негде у теби

ко кристална ваза

а то тамо негде

у неком граду

никада признао неби

скрио се Лаза.

Па ноћу дрхтиш

у туђем  граду

ко зна у ком

где си морао

својом вољом

ил са намером

тек случајно се никако

не оставља свој дом.

Носићеш Сомбор

тако са собом

макар у џепу

држао парче канџије

са фијакера старог

у ком седи снаша

а на њој се билли

шлајер вије,

носићеш то уместо емајлије.

И тако огрнут зеленим плаштом

са круном на глави

признаћеш тамо неком

ма било ком

– у том Сомбору

вина има

што душу здрави

е не може то тек тако

да се заборави.

*

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>