БАКА…
Много волим своју баку,
сваку њену седу длаку…
Волим нежне, меке руке
које грле све унуке!
Њено лице пуно бора,
избраздано од умора,
неким сјајем блиста нама
и храни нас са причама!
Очи јој се сјајем злате,
питоме и умиљате,
и често нас воде oне
у све тајне васионе!
Усне су јој к’о цветови,
с којих теку благослови…
Руке мост што децу спаја,
саткане од загрљаја!
Душа јој је јагње мило,
к’о колевка – топло крило…
Срце попут лептирића,
ноге као два пужића!
На ногама црне зепе
и чарапе врло лепе.
Хаљина јој сва од шаре
као туфне бубамаре!
Паметна је, за петицу,
слатка нам је попут меда…
Волимо је к’о светицу,
али од свих више – деда!
Сузана Кривокапић
Leave a Reply