Депресија – Сретен Станчевић

ДЕПРЕСИЈА


Смрти жалац, тако близу

душу, тело, боли гризу

дух је срчан, слабо тело

изморено срце врело.

Страхови би да их воде

да черече душу хорде

крволочно и без станке

да кидају нерве танке.

Емоције дрхте, луде

у напетости јутра буде

преосетна нежна чула

у слом нервни очај гура.

Депрасија би да влада

душу слабу да савлада

тело збуњено се бори

на чулима страх се кори.

Паника, напади, море

од свег страхови се створе

тело слаби, криза куја

страхом страх се храни, буја.

Седативи бег од страха

телу одмор прије краха

док уморно тело дрема

нови напад страх већ спрема.

Не одустај никад брате

анђели те твоји прате

Христос Бог те увек воли

за помоћ се Њему моли.

Никад лако бити неће

искушење ново креће

вера топи облак црни

љубављу се заогрни.

Искушења се не боји

већ уз Христа храбро стоји

смеј се страху, жалцу смрти

нека смрт од страха дрхти.

(Сретен Станчевић)

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>