ДОЖИВЉАЈИ С ЛИТОВАЊА
Морате ми вировати,
јел истина то је права,
ја се нисам радовала
што се распуст приближава.
Сви ће дигод путовати,
на планине јел на море,
мене ће, да гуске чувам,
будит рано у цик зоре.
Гушчице сам ја волила,
и баш су ми биле драге,
имале су само ману,
што су раним јутром гладне.
Шта ће нам толике гуске
да салашом дижу грају,
а мама је спомињала
четри ћери и удају.
О литу се диванило
цилог првог шкулског дана,
за домаћи дат је наслов:
″Доживљај са литовања″.
Мој распуст је на салашу
протеко брез доживљаја
отпочнем од покиданог
сна и раног устајања.
Онда гуске описивам,
те велике биле тице,
стазом журе, главе дигле,
изгледају ко краљице.
Ја за њима са прутићом
још се нисам расанила,
по стазици штрапа роса,
папуче ми заквасила.
Више поља дизала се
плавичаста измаглица,
кроз тишину раног јутра,
чујеш само цвркут тица.
Да утоле глад јутарњу,
гуске се на посо дале,
барем да је било књига,
да ме спасу од досаде.
Вајда неће мене прозват
час дугачак ко година,
напокон је зазвонило
па не морам читат свима.
На ликовном наслов исти
ко напаст се опет јавља
само сад да нацртамо
„Доживљај са литовања“.
На цртежу гуске ређам,
повеће је било јато,
још би коју нацртала,
ал ми више није стало.
Свуд измед њи и са стране
разлила сам боју плаву
најсличнију раној зори
мом литошњем доживљају.
Наставник у цртеж гледа,
па га онда дигне гори,
сви се смију, сагнем главу,
прсте стискам, гледам доли.
Па ме онда још и пита,
а већ ми је доста свега
ди сам видла лабудове
да шетају прико неба.
Leave a Reply