ФЕЊЕР
Под фењером времена смо се нашли
Пољубио си ми руке и казаљке сата зауставио…заувек
Мислила сам да ће проћи, ко и све..досад
Возови долазе и одлазе,
шибајући образе оних који чекају
На перону среће, чекала сам, товар стрпљења за собом вукући
Врелина паре ошину ми лице,
Воз се црни тик уз моје косе зауставио
Из машине времена си провирио
Оком гаравим,прошарао небо и уздахнуо
Срце је моје одскочило у страну, уплашено трзајем које ми се деси
Пртљаг сам свој уз себе сабила,…уплашена себе.
Очима смо се поздравили
Душом помиловали
Ух
Устрептало срце моје- мируј
Не вришти толико, у љубави првој полудело
Тело си ми са места померио
Очима лудим, црним бисерима протканим
Груди ми на трен раскопчао и у мене провирио…леп
Заробљена додирима,
Полудела,
У љубавном грчу, товаре своје разбацујем
прелазећи у вагон, који само заљубљене вози.
Leave a Reply