ЈЕСЕН
Када кажем – јесен
ја помислим на то,
како зрело, топло
миришу ти груди,
како твоје усне
медном широм сладе
моје усне вреле
увек жедне тебе.
Када кажем – јесен
ја помислим на те,
твоју косу меку
златом обојену,
твоје очи благе
тамне попут грожђа
што топлотом сунца
дозрије до вина,
па се срце моје
и сво моје биће
погледом на тебе
милином опија.
Када кажем – јесен
и помислим на те,
пролеће се тада
у мом срцу роди,
па оно трепери
као некад давно,
када смо се срели
на прагу јесени.
*
Leave a Reply