Јесен – Наталија Јанић

 

ЈЕСЕН

 

Када кажем – јесен

ја помислим на то,

како зрело, топло

миришу ти груди,

како твоје усне

медном широм сладе

моје усне вреле

увек жедне тебе.

Када кажем – јесен

ја помислим на те,

твоју косу меку

златом обојену,

твоје очи благе

тамне попут грожђа

што топлотом сунца

дозрије до вина,

па се срце моје

и сво моје биће

погледом на тебе

милином опија.

 

Када кажем – јесен

и помислим на те,

пролеће се тада

у мом срцу роди,

па оно трепери

као некад давно,

када смо се срели

на прагу јесени.

*

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>