Кад се пробудиш – Аранка Киш

 

КАД СЕ ПРОБУДИШ…

 

Кад се пробудиш…ноћу око пола три…

Не даш му…не да ти …спавати…

Посматраш његово  уснуло лице…

Ослушкујеш тихо дисање…

Мирис његов опија те…

Па полако усне…лицу му приближиш…

Дахом га помилујеш …да га не пробудиш…

Пољупцем…печат свој даш…

Мислиш спава..па се нежно…

Поново поред њега се намешташ…

А он отвори очи…само се смешка…

Главу на раме…да те загрлим само…

Он те нежно  привија себи…

Шапат се чује тихи …

Дођи ми…дођи… веверице мала …

Твоја душа поред мене најлепше спава…

Знаш да ми ти никада не сметаш…

Можеш увек снове да ми ометаш…

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>