КАП СУЗЕ
Падне ли кап сузе моје
На сунцем обасјане прозоре твоје
Осетиш ли понекад чемер и тугу
На свом топлом далеком југу?
Будим ли у теби уснуле наде
Да је све могло и боље бити
Успеваш ли сећање на моје очи
У сенкама дивљег багрема скрити?
Да ли је остао укус моје усне
На чаши из које вино пијеш
Па те подсећа у ноћима пуног месеца
И над мојом сликом бдијеш?
Падне ли кап сузе моје
На сунцем обасјане прозоре твоје
Или је она заувек успела
Да ме одагна из твојих сећања?
Leave a Reply