ЉУБАВ ИЗНАД СВЕГА
Дал’ су чула изоштрена твоја,
ил’ су најизоштренија чула моја?
Дал’ се истина види кроз вид телесни,
ил’ се види само кроз вид духовни?
Дал’ је виђење твоје боље,
ил’ је гледиште боље моје?
Дал’ је логична логика твоја,
ил’ је логичнија логика моја?
Дал’ су закључци твоји сто посто тачни?
ил’ су моји сто посто нетачни?
Дал’ мислиш да сте ви разумнији,
ил’ мислиш да смо ми најнеразумнији?
Дал’ си убеђен у убеђење своје,
ил’ је убеђење моје од твојег боље?
дал’ је истина само истина твоја,
ил’ је истинитија истина моја?
Дал’ је мудрија филозофија твоја,
ил’ је филозофија најмудрија моја?
Дал’ је религија религиознија твоја,
ил’ је најрелигиознија религија моја?
Дал’ је једноставније писмо твоје,
Ил’ је најједноставније писмо моје?
Дал’ је твој језик савршенији,
ил’ је језик мој најсавршенији?
Дал’ је ова земља само твоја,
ил’ је земља ова само моја?
Дал’ право на правду имате само ви,
ил’ право на освету само имамо ми?
Дал’ је твоја боја коже чистија,
ил’ је моја боја коже најчистија?
Дал’ је супериорна нација твоја,
ил’ је супериорнија нација моја?
Дал твој народ је у свем бољи,
ил’ је мој народ у свему најбољи?
Дал’ сте ви Божији изабрани народ,
ил’ смо ми од Бога најизабранији род?
Дал’ је Бог твој од мога Бога бољи,
ил’ Бога за тебе нема јер не постоји?
Дал’ су луди и слепи сви који у Бога верују,
ил’ су слепи и луди сви који у Бога не верују?
Дал’ верно верујеш у истиниту веру твоју,
Ил’ криво верујеш у лажну неверу моју?
Дал’ се сви ваши требају спасти,
ил’ сви наши морају у пако пасти?
Дал’ у твој калуп траба ставити Бога,
ил’ мој калуп за Бога је бољи од твога?
Дал’ твоје предрасуде су јаче од мојих,
ил’ од мојих предрасуда нема горих?
Дал’ се бес сујетних и гордих могао избећи,
и бујицу мржње и гнева на време укротити,
„опрости“ је реч коју је тако тешко рећи,
лакше је невину крв зарад неразумности пролити.
Дал’ ратови и раздори могу икада престати,
и бесомучне лажи у име лажних идеала,
обманути ил’ халапљиви људи посташе гладне звери,
у име истине, просперитета, Бога, и морала.
Дал’ у име разума ил’ љубави ратовали,
они Бога љубави никад нису знали,
зар у име љубави жену ил’ малу децу клати,
на колац набијати, а себе слугом љубави звати?
Дал’ у име напретка живе људе драти неко може,
да силује и касапи, да их живе на ватри ложе,
сва људска добра да у лудилу спали и уништи,
зар да вам се разум не буни и савет вришти?
Дал’ стварно они мисле да избеће’ суд и осуду,
земаљски и суд савести можда накратко хоће,
ал’ крв невиних виче и тражи вечну Божју правду,
тај небески суд их никад заобићи моћи неће!
Ви нисте бирали када и где ћете се родити,
нит’ које ћете боје коже, нације, ил’ вере бити,
ал’ оно што можете и морате изабрати,
је дал’ ћете ДОБАР ил’ ЛОШ човек бити!
Зато волите друге и бићете вољени,
помилујете друге и бићете помиловани,
чините само оно, што желите да вам други чине,
да с миром можете лећи, савести чисте и мирне!
Ако у љубав верујте, тад љубав и живите,
ако љубав дајете, тад љубав и примајте,
ако извор љубави тражите, с љубављу ћете га наћи,
а тражећ’ извор љубави, Бога Христа ћете пронаћи!
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply