Мравић мрав – Недељка Шарчевић

 

 МРАВИЋ МРАВ

 

Поранио Мравић мрав

да обиђе округ сав

и сакупи мало хране

да презими зимске дане.

 

Па се жури, и све хита –

кад угледа – зрнце жита!

Ту застане и брижно се

он запита:

“Xоћу л моћи без помоћи

жив са њиме кући доћи?!

 

Упрти га на рамена –

(ништа лакши од камена.)

Ал да збаци терет тај –

свима сласни залогај,

неће боме,

па, макар се

леђа сломе.

 

Тегли терет, цури зној,

у том рече нетко –

“Cтој!

Шта то носиш?

Дај то мени!

И без трага брзо крени!

 

Јеси л луд

да ти предам

сав мој труд?

Него бриши,

рече мрав

и заузе борбен став.

Па се стушти, нарогуши,

повуче му снажно уши

и уз тресак

доље сруши.

 

И од сада

добро знај:

Никад туђе

не дирај.

Јер ће тако

благо мени,

проћи сватко

тко се лијени,

па туђега

труда плијени.”

*

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>