НАДА
Ко перо на ветру
живот нас носи
по лави и леду
ходамо боси
падамо, устајемо
чекајућ сутра
видамо ране
за нова јутра.
Брзо се свака
година ниже
време нас гура
смрти све ближе
посећује, опомиње
болест и старост
да прошла је лепа
и полетна младост.
Лако нас ломе
ветрови нови
ал остају, живе
машта и снови
сећања, љубав
вера и нада
и радосна душа
што увек је млада.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply