НАУЧИ ДА ВОЛИШ
Како умире цвет
без кише и сунца
тако умире и душа
без милостивог срца
како суши се ружа
кад неко је трује
тако вене и душа
кад злобу само чује.
Лако постане ум
канта за смеће
у којем се демон
раздора шеће
који гадости шапће
куне и псује
који ум злоби учи
да само мрзости чује.
Да ужива у смећу
у смраду и блату
да се радује свађи
раздору и рату
да језиком подлим
пецка и жари
да речима тешким
све мостове спали.
Без љубави ум
постаће хладан
саможив, сујетан
вечито гладан
острашћен, груб
немилостива срца
који пребрзо плане
жести се и пуца.
Зато мислима злобним
не дај да живе
с љубављу обоји
све помисли сиве
научи да волиш
да прашташ и грлиш
да добро само видиш
да све душе љубиш.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply