ОНОЈ МАЛОЈ КОЈА СПАВА
Док путоказ не полуди
докле дан се не изгуби,
све док ветар облак гони
старо сунце да заклони,
све док месец не изрони
што ме у сан тврди ваби
док ме у се не претвори…
Онда
као мјесец зирнем
преко брда,
преко мора,
одозгора…
Преко прага
твог прозора,
оној малој која спава,
оној златној која сања
забрањена путовања…
*
Leave a Reply