ОСТАВИ МЕ ДА ДИШЕМ
*
Остави ме да дишем као људско биће. Не поричи моја дела
која сам мукотрпно чинила за тебе. Остави душу која пати,
не преклињи ме у ноћи.
Пусти ме да пођем, далеко од тебе,
где је и ноћ светлија од дана.
Препусти време и мене да одемо заувек од тебе.
Ма, остави ме да дишем,
да имам песму само за себе,
да живим како хоћу, без пораза,
да покажем и нађем себе у овој тами.
Душа моја нека плива на таласима мора
док не кренем пут универзума,
да плутам слободно…
Leave a Reply