ПОКАЈТЕ СЕ
Затворених очију ходамо кроз живот овај,
немајући осећаја ни обзира за друге,
немилосрдно газимо жртве греха нашег,
не марећи што живимо у свету лажи и туге.
Мирис пролећног јутра и природне лепоте,
мењамо за сивило загађеног града,
будни сањајући неки живот бољи,
постајемо робови новца медија лажи и свога рада.
Туђим сузама перемо запрљане руке,
гомилајући богатство без смиса и потребе,
илузија у заблуду невину децу води,
вавилонску кулу зидану за себе.
Ал невине душе што се муче и трпе,
стпљиво чекајући обећање Бога,
јер знају да времена још мало има,
и зато покајте се неверни јер радите за злога!
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply