ПРВИ СНЕГ
Десио се смешан гег
кад пао је први снег
један мали миш бели
почо’ је да се весели.
Па радосно запита маму
дал’ ће их пустити на поље
да се с другарима играју
мало жмурке њих троје.
А кад излетеше напоље
онако баш сви бели
нису ни морали жмурити
јер се нису ни видели.
Ал’ колика је била ларма
и каква је цика била
кад је Мишко схватио
да је нестао Ћира.
А не види ни Шишка
а једва кућу и село
па и како да види
када је све бело.
А мама је брзо изашла
и понела разнобојне капе
што је бака послала
за несташне дечаке.
И на главе им ставила
па их загрлила јако
ал’ увек се насмеју згоди
о којој прича и смеје се свако.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply