ПУТ
Дотако сам небо
и анђеле беле
вукле ме ка аду
паклене стреле
купо се у светлу
ваљао у блату
борио у мисленом
и страственом рату.
Дотако сам пакао
и демоне злобне
проживео тренутке
ледене и гробне
без светла у ноћи
болове и јаде
агонијe, страхове
без љубави и наде.
Дотако сам лице
ангелско, чисто
заувек светло
и заувек исто
стопљен, увијен
опијен дахом
загрљен, покривен
звезданим прахом.
Дотако сам извор
маште и снова
пловио по дуги
преко седам мора
проводио дане
у љубави и миру
тражио у песми
изгубљену лиру.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply