Радознала јуца – Сретен Станчевић

РАДОЗНАЛА ЈУЦА


Питала ме мала Јуца,

шта то горе тако куца?

црва гладан детлић тражи,

па у дрво кљуном кљуца.

 

Ко то цвркуће, пита Јуца,

тако лепо јутро свако?

То косић црни радосно пева

птићима које воли јако.

 

Шта то лети, Јуца пита,

у сумрак изнад наше штале?

То слепи мишић вредно лови

за вечеру бубе мале.

 

Шта се то чује, упита Јуца,

из барице мале управо сада?

То нам јавља жабица зелена

да кишица ће да пада.

 

Ко то лаје, Јуца упита,

тамо крај куће наше?

То се наш Жућа радује теби,

и срећно с репићем маше.

 

Шта то зуји, упита Јуца,

из оног лепога цвета?

То вредна пчелица нектар тражи,

да направи финога меда.

 

А ко мњауче, Јуца пита,

крај бакиног смеђег ормара?

То мачиће своје на спавање зове,

Ђина, наша мачка стара.

 

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>