Рањене душе – Сретен Станчевић

РАЊЕНЕ ДУШЕ

Дани су ови

постали сиви

откад у нама

љубав не живи

пролеће касни

ноћи су хладне

наше су душе

љубави гладне.

Палим свећу

за нашу љубав

коју си ранила

поново јуче

још ме раздиру

све твоје лажи

старе ране

још тако су вруће.

Срце моје

да ли ће моћи

волети опет

љубити сутра

помози Боже

да опрости душа

да опет срећна

су сва наша јутра.

Да љубав засја

ко јутрње сунце

да душа пева

да срце се смири

да опет заволе

рањене душе

да вечно се љубе

у нама лептири.

(Сретен Станчевић)

 

 

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>