РЕ – ИНКАРНАЦИЈА
У очима старијим
од свијета који миче.
Цурим као вријеме
ка’ бесконачном НИШТА.
Ослијепила од границе
што ме њемом пружа.
У квадратури круга
без обриса се помјерам.
Величина игре
у скученом дивља.
Без неба и сунца
настаје дубина.
Огледало без циља
задоји ми призор.
Пустињске њиве
од прозирног ми лика.
Далеки су погледи
једноличног не понирања.
Мисао не познам
с новим лицем поникох.
У блискости са собом
ослепи близина.
Сијенка коју видим
ни постојала није.
У очима старијим
од свијета што се мрви.
Без времена и простора
зачех се у тами.
Спазих ране, ожиљке
блиска бол ми бива.
На кривудавој путањи
сретох се са собом.
*
Leave a Reply