САМО РУКЕ МИ ДАЈ
Сто пута на дан – твоје име спомињем
и сад како ћу сам – а да не потонем
вир страсти је јак – и ка дну вуче ме
не остављај ме сад – јер друге брига је.
Пресахло је срце – и душа празна је
љубав твоју требам – не снивам више сне
и чувам слике старе – молим се још
опрости мени мила – знам био сам лош.
И веруј ми – да још ја осећам
тај поглед твој – заслужио сам
потонућу знај – не желим још крај
руке ми дај – руке ми дај.
Руке ми дај – руке ми дај
руке ми дај – руке ми дај.
(Сретен станчевић)
Leave a Reply