САЗРЕВАЊЕ ДУШЕ
Кад родих се, први пут заплаках, продисах
и осетих ваздух у плућима мојим
први пут угледах светлост и сунце
први пут прогледах са очима својим.
Проходах и осетих први пут слободу
загрлих оца и вољену мајку
окусих храну, ваздух и воду
проговорих, заспах слушајућ бајку.
У забавиште, школу први пут пођох
научих да пишем, да свирам и певам
успомене лепе и пријатеље стекох
научих да читам, маштам и сневам.
Први пут се заљубих и заволех силно
са чарима неба опих младу душу
први пут ја љубих нежно, умилно
први пут се разочарах и осетих сушу.
Запослих се први пут и новац зарадих
ожених се и добих кћерку и сина
први пут осетих лепоту родитељства
и одговорност коју носи љубави плима.
Први пут искусих ратне страхоте
загрљаје смрти и болести тешке
агоније дуге, немоћи и море
шта донети могу животне грешке.
Први пут смрти погледах у очи
схватих да живот у Божјој је власти
на другу страну кад душа ми крочи
искусих што уста не умеју касти.
Поверовах први пут силно и чисто
искрено заволех љубави Бога
ништа више није могло бити исто
процвала је душа моја после тога.
Први пут отхраних вољено дете
ишколовах, пустих га у живот да крене
искутвено тад схватих родитеље старе
и да родитељска љубав никада не вене.
Први пут ову годину на плећима носим
можда радост донесе, можда настане суша
ал животна искушења највећа су школа
кроз коју се умудрује човек и сазрева душа.
Кроз коју Бог људе учи, обликује, кали
ко родитељ добри усмерава, штити
љубави нас учи, ка спознаји води
да можемо са рајских извора пити.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply