Схалом – Бранка Шанта

 

 

СХАЛОМ

 

Бејах некад давно.

Угасише ме…

Ископаше  очи,

исчупаше језик да не вичем

Напунише очне дупље песком,

док ме живу затрпаше мртвима

Бауљам по телима, заплићући се о удове до јуче живих скелета

Вриштим у грлу, дечијим гласом, немог анђела

Обливена сопственом крвљу,

нађох се пред ножем крвника који ме закла

И тако сада…међу вама живим

Другачија, никад видљива…мртва, своје мртве оплакујем,

чекајући  да се опет родим и свог крвника по очима познам,

и тихо му шапнем СХАЛОМ..опет сам ту….

Сами.

Само ти и ја….

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>