СУТОН
.
Зашто у оку суза засветлуца,
зашто у глави афрички там-там?
Зашто ме гони кармичка муза,
сутон када пада, ја изгубим сан.
Зашто ми вече заокупља мисли,
знам и други су понекад сами.
Већ више пута болови ме стисли
и чудом сам се отргла тами.
Зашто се сутон привлачи души,
ко то тако тужно улицом корача?
Зашто се сан одједном руши
и нејасно видим оштрицу мача?
Не волим сутон, ником не припада,
напушта дан, кад се спрема ноћ.
Рађа се увек, док вече пада,
не служи ником, а има чудну моћ.
Зашто се ноћца приближава мени?
Остави мој бол, већ дуго живим с њим!
У сунчаном кругу тражим место себи
слутим тишину, а не мирим се с тим.
Зато у оку суза засветлуца,
зато ми вече односи сан.
На врата ми тишина куца,
зато у глави афрички там-там.
Leave a Reply