1. СВИЛЕНИ СВАНУТАК
Где смо у сат овај залуталих мисли
На маргини нечег под азуром кисли
Чекајући трени неке кише праве
Да напоје жедно и ливадске траве
Уз сва ова хтења још бих нешто реко
Којом је лепотом са разбоја теко
Свилени сванутак након дугих ноћи
И којим ће путем неком шалу поћи
Кишом бих да мијем жеље моје душе
Да се после ове благим сунцем суше
И образу бледом румено се врати
А свилена блуза поглед мој да схвати
Набреклим грудима ево поста тесна
Дар природног чина нека је тог свесна
Плануле су очи пред лепотом младом
Још шетала није овом променадом
Од шала до блузе лепих боја свиле
Додира сте чежња ма где да се криле
Прича боја ретких што је дуга дала
Из које је свила себе другим слала
Leave a Reply