Увела ружа – Сретен Станчевић

УВЕЛА РУЖА 

 

Говорила си да ме волиш

и да умрећеш без мене

да ова наша љубав силна

неће никад  да увене

па си отишла са другим

тихо нестала у ноћи

и оставила ружу белу

да увене у самоћи.

 

Однела си песме птица

узела си јутру боје

музику са старих жица

бацила све снове моје

исушила  мора плава

покидала једра бела

остала је само патња

и ова једна суза врела.

 

Дал си срећна сад са другим

дал те јутром буде птице

дал те чува, нежно грли

дал ти љуби бело лице

дал и теби некад душо

кане једна суза врела

дал се сети срце твоје

руже која је увела.

 

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>