Városom-Мој град – Елвира Петреканић

 

 

 

                                      V Á R O S O M…                      

 

Évszázados  falak  között  sétálok,

Évtizedeimet  cipelve  vállamon.

Vénülő,  vaksi  szemeimmel

Valahogy  ma  jobban  látom

Gyönyörű  városom.

 

A  seccesiós  központba  valaha

Szórakozni,  ma  a  látványtól

Lelkem  gyógyitani  járok.

Mindig  valami  új – régi  dolgot  látok…

 

Az  ember  csak  a  széptől  ékes,

Lelkendezve  lesem  ki  mások  szeméből  a  szépet.

Felfedeznek  egy – egy  szép  részletet,

Gyönyörködve  néznek  egy  épületet.

 

A  már  messze  híres  városházát,

Részleteiben  rejlő  könyvtárunk  báját,

A  tiszteletet  parancsoló  zsinagógát,

Különböző  stilusu  templomokat,

Tereket,  emlékműveket, parkokat,

 

A  titokzatos    ránknézve

Bölcsen  elnéző    palotákat,

A  frissitő  és  mindenkit  eragadó,

Stilusos  szökőkutakat.

 

Az  utobbi  időben  térdre  rogyott  szinházat,

Aminek  híres  oszlopai

Szemrehányóan  hunyorognak,

Mi  meg  bizakodva  lessük,

Életet  ismét  mikor  lehelnek  beléjük?

 

E  gyönyörű  várost  bábeli  nép  lakja,

Mintegy    bekeretezve  téged  drága  Szabadka. –

Kivánjuk  neked,  épüljél,  szépüljél

Mindannyiónk  örömére

Marajd  Subotica – Szabadka,  örökké.

 

 МОЈ  ГРАД….

 

Шетам под столетним зидинама

Носећ десетлећа на раменима.

Остарелим очима, уочавам боље

Лепоте овога града.

У сецесијски центар, некада,

Одлазила сам забаве ради;

Данас у њем лечим душу,

дивећ се старим а опет, и изнова, новим моментима…

 

Кажу да се на човеку одражава виђена лепота,

и ја с одушевљењем посматрам разне генерације,

како упијају погледом лепе грађевине,

примећују прекрасне  детаље,

 

Чувену градску кућу,

детаљима богату библиотеку,

поштовања заслужну синагогу,

цркве разних стилова,

тргове, споменике, паркове,

тајанствене палате,

који  нас  посматрају с висина, недодирљиве…

Величанствено позориште,

од недавна клекло на колена,

а чувени стубови,

оптужујући опомињу

на нека лепша, цивилизованија времена,

док се сви надамо

да ће некада поново оживети?!

 

Мој диван град заокружује

од вајкада,

као најлепши украс,

људство шаролико,

језици разни,

-народ вавилонски,

који поручују:  Граде мој!

челичи се, улепшавај,

али задржи културу и дух свој,

и остај нам заувек,

заштитник наш!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>