Време – Стеван Смуђа

 

ВРЕМЕ

Ах, кад би време вратити могао
грешке неби спречавао,
сва сукобишта избегавао,
не бих тежио тако савршен да будем,
и другима њихову не савршеност опраштао,

Био бих глупљи него што бејах,
мало ствари бих озбиљно схватао
чистунац бих много мањи био,
више волео и више путовао…

Јео бих више меса а мање кориснога зеља,
мање зрневља а више сладоледа и колача,
имао стварне проблеме,
а не измишљене…
Небили космичку екстазу доживео

Сви животи се од тренутака састоје.
Тренови су вечност!
зато не пропуштај тренутак,
јер ти баш тај тренутак вечност дарује

Зашто пртљаг носити,
Кад он само терет може бити,
Већ у пролеће бих босоног ходао,
чак до јесени догурао,
са децом се играо и више дружио,
Разјаснице од њих учио,

Заљубљивао би се не прекидно,
Јер љубав старост не познаје,
Кад заљубити се можеш године не бројиш,
И недромир себи дариваш…

Бгд. Јули 1999.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>